Pogodak bez očekivanja - Funk & Masters


Subota je. Išli bi van. Ja bih radije da je petak. Taman da i je, opet bi išli van. Poluzainteresirano sam pratio najave. Prošli je vikend bio nešto naporniji, u petak smo bili u Podmornici. Svega nas nekoliko i dva DJ-a. U subotu smo bili u Boogaloou. To je bio posao, a ne izlazak. Odluka pada - idemo u Masters. Forty:love već drugi vikend za redom ima na programu retrospektivu domaćih snaga. Počinju već popodne, pa dokle ide.

Trenutno smo u nekoj fazi gdje ona prati najave i pritišće "Interested" ili "Going". Nekad ni ne znam kud sve idemo. To je nama naša borba dala. A kaj nećemo u Funk, ona već pita. A kaj ima u Funku? Pa kaj nisi vidio - "E1 & Savage". A nisam vidio. Idemo onda malo mrdnut dupe u Funk, pa kad se zagrijemo, zapalimo u Masters.

Jasen, breza, hrast, topola, platana

Travanj je i u Zagrebu cvate gotovo sve. Pelud se širi gdje treba i gdje ne treba. Vlaškom kroči cura u mrežastim čarapama. One crne na veliko "oko", kao za lovit ciple. Uspinjemo se uz Ribnjak, noć je topla, spušten prozor, udara bas. Skoro će ponoć. Gornji grad je sav obljepljen i omeđen nekakvim žutim trakama. Preko parkinga i preko parkiranih autiju. Kaže ona da je to radi trke. Parkiramo u garaži. Tamo nema žutih traka. Tkalča je živahnija no inače. Ona zaključuje da smo izašli ranije nego inače, pa ima više ljudi. Možda je tako, a možda je i zbog proljeća.

Discodeephousecosmicbalearicaciddub and similar goodness

Funk je već solidno popunjen. E1 & Savage voze postojano brzinom od 114 BPM-a. Puštaju glazbu kao iz podnaslova. Tu sam kovanicu i ukrao iz njihove najave. Klatimo se lijevo-desno u skladu s notama. Ekipa u Funku baždarena je za dobru vibru. Ometamo plesni podij svojim pokretima. Kamo god da se pomaknem, netko mi je na dupetu. Ne žalim se, samo opisujem situaciju s dupetom.

Dvojac ponešto ubrzava, opet sviraju neku glazbu koju prije nisam čuo. Originalan izbor. Sve je nešto disko, a nije. Kao da su Bobby Orlando & Patrick Cowley u back to backu. Čas miriši na elektro, čas na hi-nrg. Njih se dvojica zaista svaki put iznova dokazuju kao majstori plesnog podija. Koliko god da spuste BPM-ove, opet je plesno i opet je na neki način brzo. Uz poneku vodku noge mi se sve spretnije pletu.

Bez prestanka plešemo do dva iza ponoći. Primjećujem neke redovne "Funkere", kao i neke koji se redovno ne peru. Tu je i jedna euforična ekipa. Dopuštam da me omami njihova euforija.

Drive boy dog boy Dirty numb angel boy In the doorway boy

E1 & Savage dolaze do mog highlighta večeri. Jedan podmuklo dobri remix za Underworld i Born slippy. Such a beauty. Gore, zapravo u prizemlju sam naletio na Saleta i jednu pijanu Engleskinju. To su dva odvojena događaja, da ne bi vi sad pomislili kako je Sale bio sa pijanom Engleskinjom. Siguran sam da bi on u takvoj situaciji isto bio pijan.

Znojni napuštamo Funk i krećemo dalje.

Buraz na asfaltu

Dok prilazimo Mastersu, na asfaltu se roštilja jedan buraz. Pokušavam dokučiti je li buraz stvarno loše, ili je jednostavno pretjerao. Spuštam se u njegovu perspektivu i pokušavam uspostaviti komunikaciju. On me gleda kao da sam veliki zeleni zmaj. Ja zaključujem da je buraz ok, jer mu još ne ide pjena na usta i nema vidljivih tragova krvi. Buraz, ako ovo čitaš, izgledao si totalno loše, a ja nisam zmaj.

2104

forty:love 2104 - prvo što je moj iščašeni mozak pomislio bilo je - kud baš u dvijetisućestoičetvrtu godinu? Kaj oni sad briju? Onda sam skužio da je stvar puno više prozaična i da to znači 21. travnja. Nije baš sve uvijek svemirski.

Njihov je program za ovu subotu dosta raskošan, a krenuli su već u pet popodne. Sve do ponoći program ide s terase. U tom su periodu nastupili Itch, IVA, te Ilija Rudman & Antonio Zuza. Od ponoći sele pult u klub. Raspored je slijedeći: Felver, Labud, Mimi, DAV, FM.

Mi smo stigli taman u zadnji dio Labudovog seta. Meni je već prije jedan moj kužer rekao neka obratim pažnju na Labuda. Prema ovih pola sata, ja bi njega gurnuo u techno. Ali ostavimo to do vremena kad ću biti bolje upoznat s njegovim radom. Labud je svoj set završio sa nekoliko interesantnih stvari. Jedna luda stvar bilo je skroz friško izdanje, prvijenac na labelu Special Forces - Sharif Laffrey - And Dance. Detroit kinda stuff. Ne bi je nikad prepoznao, ali izašla je neki dan, a ja sam se baš motao po tim policama u dućanu. U svakom slučaju respektiram DJ-a koji pusti nekoliko stvari kod kojih prosječni plesač mora iskočiti iz ustaljenog ritma i biti spreman na iznenađenja.

Nakon Labuda kreće Mimi. Osjetna promjena. Zanimljiv i napet set. Zapravo mi se jako sviđa. Prepustio sam se ritmu i hipnotičkom zanosu. Skužio sam da je puštao Marcus Worgulla - bar dvaput. Jednom onu stvar u kojoj pjeva Fink. Kužerica Alice mi je rekla - jesam ti rekla, jel vam ja uvijek kažem, Mimi je.... Istina, rekla mi je za njega, al rekla mi je i da ne smijem više pisati o njoj, pa opet pišem.

Kako god, došao sam čuti Labuda, promašio, ali zato čuo Mimija. Vredi svih para. Labude, neki drugi put. Uglavnom, zavrtio je Mimi taj set u nešto dosta brzo i glasno. Nismo stali sa plesom i neminovnim interakcijama sa drugim plesačima/cama. Bio je i jedan maratonac. Njega povremeno viđam na mjestima gdje se partija. Ustvari, on kao da je na steperu. Tako nekako kao da trči i pleše, a stoji u mjestu. Uvijek hvali i pokrete drugih plesača, prati ih pljeskom i bodri. Zrači čistom euforijom. Ujutro me hvalio što sam još uvijek tamo. Skroz sam ponosan.

Sam svoj aranžman

Mimija mijenja DAV. Jednom sam ga površno poslušao nekih pola sata, bilo je korektno. Znamo se dugo, ali nam se kombinacije u kojima je on iza pulta, a ja na flooru nisu događale. Davor svoj set gradi uglavnom (ili u potpunosti) iz vlastite produkcije. Kombinira Ableton sa kompletiranim stvarima i kak da vam kažem - to je dobra glazba. Ni on nam nije dao predaha, a iznenadila me raznolikost, jer sam barem malo očekivao neko ponavljanje. Ništa od toga, sve po PSu. Iskusno i čvrsto vožen set. Ableton bez upotrebe kontrolera, samo sa mišonjom. Iznenađen sam ugodno. Nisam mislio da će me se toliko dojmiti.

Za vrijeme Davovog seta čini se kao da se sve malo primirilo. Kao da je htio reći - ajmo sad vožnja, ali da ne divljamo o cesti. I to je bilo dobro pogođeno. Jedino loše je bio neki slatki liker od šljive. To mi nije leglo.

FM & Dodo (b2b)

Iza imena FM ne krije se frekvencijska modulacija, iako bi se Franić Marija i tako moglo okarakterizirati. Ovaj DJ set je nešto što zaista nisam očekivao. Kako da ga najkraće opišem? Kao da su na pozornici Prodigy i Chemical Brothers, a kasnije im se pridružuje i Roni Size.


Brzo, žestoko, nepredvidivo, otima se kontroli. Siguran sam da ovih dana nitko drugi ne svira takav set i ja iskreno jedva čekam da poslušam slijedeći. Pun sam pitanja - tko je taj, nisam nikad čuo za njega, koliko je dugo na sceni? Ima već neki broj godina, al ti puno toga ne znaš kad te nije bilo, govori mi profesor M. Ima pravo.

FM je vrtio back to back sa Dodom. Ja ću si dozvolit, pa ću ovaj set asocirat uz FM-a. To svakako želim ponovo čuti. Zahtijevao je dodatnih 30% od nas u rane jutarnje sate. Ja sam dao svih 30%. Mislim da je toliko dala i plesačica prekriženih ruku. U jednom je trenu iz svega isplivao rasni i čisti drum and bass, upravo onakav kakav je nekad bio. Ne znam gdje je danas nestao taj drum and bass, rijetko ga se čuje.

Sunce je već obasjalo Dubravu, a FM jedva da je malo popustio. I dok sam trenirao škiljenje u sunce i pokušavao se riješiti kamenčića u očima, iz zvučnika se začuo poznat glas koji je pjevao:

I wish the wind was cold I want to hold you baby hold Only in your arms I'm lost Don't look at me

Interesantne su neke poveznice. Prije svega nekoliko tjedana zapisao sam kako dugo nisam čuo da je netko na partiju pustio Yello. U Rijeci sam čuo Bostich. Tamo je bio neki remix. Ovdje je to bio original. Na suncem obasjanoj terasi, pogleda uperenog prema Dubravi. Koliko epski je to na skali od jedan do deset?

Taj me FM toliko rastego po flooru da sam u šest ujutro naručio pivu. Bio sam žedan i samo sam htio pivu. Inače ne popijem ni pet piva godišnje.

Stop your messing around (ah-ah-ah), better think of your future (ah-ah-ah)

Pola sedam. Podižem razinu pripravnosti. Upravo dolazi. Šutke, odrješitih pokreta ulazi unutra. Uredno, jednog po jednog, zamata zastore i unutra pušta danje svjetlo. Usput pobire čaše i flaše koje se nađu na putu. Penje se na galeriju. Tehničar napušta galeriju. I profesor je otišao. Čim je ona došla. Ja na stolu imam situaciju koju želim prikriti. Sakrivam i flašu. Prestaje i glazba. Svi nastoje bit pristojni. I nestati odavde što prije. Vratim stolac k stolu, poravnam, povučem rukom mrvice i tiho odlazimo.

Teta čistačica svojom pojavom i snagom autoriteta zapravo predstavlja jedan određeni glas razuma koji ti govori - dosta je, idi doma. Ili barem negdje na after. Dugo već nisam bio na nekom afteru.

Snimio sam jednu fotku s galerije, a onda me potjerao tehničar. Mislio je da ću počupat neke kablove. Reko sam mu da mi treba fotka uz tekst. Rekao mi je da se to tako ne radi. Mala zadovoljština mi je što je i njega kasnije potjerala teta čistačica.

Na fotki su FM & Dodo. Nisam uslikao ove dečke koji su svirali prije. Zadovoljan sam što se iz večeri od koje nisam puno očekivao opet dogodio preview u jednu generaciju DJ-a čija imena svakodnevno viđam, a nisam ih još stigao glazbeno upoznati. Još se jednom potvrdilo da si naši DJ-i zadaju visoke ciljeve, pa onda i krajnji rezultat bude u skladu s time. Bravo dečki.

Kad smo odlazili više nije bilo buraza na asfaltu. Nadam se da je dobro. Pjesmu za kraj izostavljam, bilo je ponešto stihova kroz tekst. Love you all.

#fortylove #Mimi #Labud #DAV #FM #Felver #Masters

Blog post